Koncepti digitalizacije kao uvod u rad sa robotima

U prethodnom izdanju Tehnologija u upotrebi pod nazivom koncepti digitalizacije kao uvod u automatizaciju, pokrili smo zahteve automatizacije u tehnološkom smislu. U ovom izdanju želimo da se osvrnemo na jedan od konačnih ciljeva digitalizacije, a to je rad sa robotima.

Naravno, nemojte misliti da je to konačan, zapisan zadatak digitalizacije. To svakako nije slučaj, ali važi za građevinsku industriju kao takvu.

Oslobođenje ljudskog rada, ubrzavanje gradnje i rad u otežanim okolnostima će znatno unaprediti robotika.

Ideja automatizovanog rada

Pre nego što uđemo u samu analizu ovih tehnologija, pogledajmo opet ideju automatizacije ili automatizovanog rada. Čitava ideje automatizacije treba da pomogne da se repetativni poslovi obavljaju od strane mašine, dok se čoveku ostavlja specijalistički tip zadataka na gradilištu.

Recimo, u idealnom, ili bolje reći dovršenom scenariju, ovakvi roboti bi trebali da budu standard kroz nekoliko decenija. Oni će moći uz adekvatnu ljudsku pomoć da obavljaju većinu zadataka na gradilištu, dok će na čoveku biti da upravlja procesima.

Za sada, ideja da će se bez ikakve ljudske kontrole roboti sami upošljavati i graditi zgrade je naučna fantastika. Ali, u ovom trenutku, cilj je da se napravi robot koji će moći samostalno da obavlja određene zadatke na gradilištu.

Dakle, funkcija robota nije u kakvoj kompletnoj autonomiji u radu, već u bržem i preciznijem obavljanju konkretnih operacija.

Funkcije robota na gradilištu

Zato, postoji nekoliko tipova robota koji su već u upotrebi. Oni su nastali iz konkretne potrebe da se ljudi razreše određenih problema u toku rada.

Prema tome, roboti se dele na:

  • Pomoćne robote u gradnji
  • Dronove
  • Specijalističke robote
  • Exoskeleton

Krenimo od exoskeleton-a, koji istini za volju nije robot, ali se tako računa. Kada govorimo o ovim temama treba imati na umu da su ovo sve još uvek eksperimentalne stvari. Ukoliko bi se poslužili kolokvijalnim govorom, exoskeleton bismo svrstali između kibernetskog dodatka i kakvog polu-robota.

Stvar je u tome da exoskeleton nije robot na način na koji su to ostali tipovi navedenih mašina. Njegova namena je da pomogne čoveku u obavljanju određenih zadataka, recimo dizanju teških stvari. Exoskeleton služi da pojača ljudske sposobnosti i omogući vam da radite sami ono što fizički ne biste mogli.

U tome, on je poseban tip mašine za koji još ne postoji jasna kategorizacija. Srećom, mnogo je lakše govoriti o drugim tipovima robota.

Najpoznatije mašine, ili makar mašine koje je najlakše raspoznati su pomoćni roboti u gradnji.

U Novostima iz industrije u junu pisali smo o jednom takvom primeru u vidu robota Hadriana. Njegov posao je da slaže cigle što uspešno i brzo radi. Dodatni primeri ovakvih robota su roboti koji kreče, postavljaju i seku armaturu, ili čak betoniraju. Iako obavljaju ovakav tip posla, to ne znači da su išta manje napredni od njihove druge polovine koje se bave specijalističkim poslovima.

Specijalistički poslovi se odnose na one zadatke koje treba da obavlja senior na gradilištu ili iskusan inženjer. Recimo, takav robot bi trebao da pomogne u čitanju nacrta gradilišta. Iako ovo ne zvuči kao nešto neverovatno, izuzetno je korisno. Cilj ovakvih robota je da umanji vreme radova i omogući vam da projektujete čitav rad unapred.

Nakon toga, on radi sa vama i upozorava vas na sve aspekte rada koje biste inače slučajno promašili. Time se smanjuju greške, povećava produktivnost i olakšava posao kao takav.

Na kraju, tu su i dronovi.

Tehnologija dronova nije toliko nova, makar ukoliko joj ne dodate ovu robotsku ekstenziju. Cilj ovakvih robota je da se bave nadzorom i istraživanjem na gradilištu. Recimo, ako treba da se gradi na nepristupačnim ili opasnim lokacijama, većinu istraživanja će vršiti dronovi.

Ukratko, to su funkcije robota. Neki od ovih robota već postoje, uz sve mogućnosti i ograničenja koja idu uz njih.

Ograničenja i mogućnosti robota na gradilištu danas

Osnovni problem ograničenja i mogućnosti robota nije u nedostatku delova ili inženjerstva. Zapravo, on je problem same koncepcije robota i tehnologije kao takve.

O interoperabilnosti smo već pisali. Međutim, usvajanjem novih uređaja, menjanjem uređaja i 5G mrežom, ovo će biti otklonjeno. Sa većim protokom podataka, otvoriće se i mogućnost za različito saobraćanja uređaja. Nužno, to će uzrokovati nove mogućnosti i potrebe, makar u sferi građevine i građevinskih mašina.

Danas, većinski je moguće zamisliti način kako da sastavimo određenu mašinu. Problem je ograničenost i nerazvijenost tehnologija sa kojima radimo koje treba da omoguće ove funkcije. Recimo, mi danas znamo da želimo da robot ili mašina koristi veštačku inteligenciju za automatizaciju procesa.

Problem je u tome kako ugraditi ili podesiti ovakve funkcije da mašina zaista "uči". I što je još bitnije, šta to znači da mašina nešto uči u ovom smislu?

Uprostimo ovu dilemu jednim primerom. Recimo, imate robota koji slaže cigle. Obično su cigle skladištene negde blizu robota, odakle ih on uzima i slaže. Ali pitanje je kako da robot pristupi novoj paleti cigala ako ih nema tu gde je do sada naučio da cigle stoje?

To izgleda kao jednostavna stvar, ali nije za robota. On to nije "naučio". Iako preterano simplifikovana, ova situacija odražava širi spektar problema sa robotikom. Ono što se najčešće preskače jeste kako će robot iz prostog automata postati inteligentna mašina.

Ovo je ključan element priče o robotici koji treba da razrešimo u sledećim decenijama. Pomak bi bio i kada bi mogli da programiramo takve robote koji bi mogli da uče u novim situacijama, ali pri većoj brzini.

digitalizacija gradjevinska industrija

Ekonomski osnov za pokretanje robotike u građevini

I za to postoji velika mogućnost s obzirom na to da su države sve zainteresovanije za razvoj robota. Iako postoje brojna tehnološka ograničenja, čovek nailazi na brojne situacije koje će uzrokovati stacionarniji način života.

Svet ka kome idemo je jedan zatvoren svet u kome će putovanje ljudi i resursa biti otežano. To već sada vidimo u Kovid pandemiji. Pitanje je koliko svet može da se oporavi, uslovno rečeno, pogotovo kada pogledate da smo se već navikli na novu normalnost.

Cena materijala, a tako i cena rada raste. Međutim, postavlja se pitanje isplativosti određenog rada i njegovog smisla u situaciji kada on ne samo da je skuplji, već je i manje produktivan za onog ko ga najmi.

Da bi poslovi bili isplativi, oni moraju biti lokalnog karaktera. Kako više nećete moći da računate da ćete imati konstantan priliv radnika, države rešavaju probleme tako što će upošljavati robote. Ovo ne znači da će roboti sve da preuzmu u narednoj deceniji.

To samo znači da će se karakter gradilišta i način rada menjati da uklopi i nove pomoćnike na gradilištu.

Gledajte nastajanje robota

Naravno, robotika tek treba da se razvije za komercijalnu upotrebu. Ipak, i danas imate priliku da vidite kako su ove mašine zamišljene i kako rade danas.

Sigurno je samo jedno. Onaj koji prvi savlada izazov robotike, biće onaj ko će dominirati svetskim tržištem u decenijama koje dolaze.

POZOVITE NAS NA +381 (11) 3161 885 ILI NAM PIŠITE NA OFFICE@CP-SRB.COM.