Tokom prošlog meseca izveštavali smo o novim trendovima u gradnji. Proleće je bio trenutak da se pregledaju izveštaji i odredi novi pravac građevinske industrije. Imali smo priliku da čitamo o modularnoj gradnji, novim aplikacijama za građevinske radove, i novim mašinama u našim novostima iz industrije u maju.
Ono što nismo videli jeste kako sve ove inovacije rade u praksi. Konačno, svedoci smo testiranju prvih građevinskih aplikacija i mašina nove generacije. Najzanimljivije od svega je što gledamo kako će se popularne tehnologije koristiti u konkretne poslovne svrhe. Stvar više nije u tome da zamislimo šta ćemo sve moći da radimo nego da vidimo kako ćemo to da uradimo.
Danas, nova mašina se ne odlikuje raznim pogodnostima koje su samo tehnička optimizacija radnih performansi. To je poželjeno, ali nije ključno. Mnogo je važnije napraviti model koji u isto vreme podržava inteoperabilne sisteme i neki vid naprednije aplikacije.
Šta su zahtevi novih mašina
Prvi zahtev je mogućnost saobraćanja različitih mašina i aplikacija. Recimo, mašina mora da može da komunicira sa mobilnim uređajima. Taj vid komunikacije je zapravo mogućnost prenošenja informacija uređaja bez obzira na sisteme podataka koje mašine koriste.
Kada se ovaj problem tehničke prirode promeni, povećava se mogućnost automatizacije i upravljanja mašina. Recimo, robot je uspeo da složi 200 cigala za jedno radno vreme. Svakako je preterivanje reći da je to revolucija mašinstva. Ali je sigurno korak ispred u odnosu na mašine koje nemaju ovakve sposobnosti.
Mašinsko učenje
Iako je interoperabilnost neophodna za rešenje ovih problema, sve oči su okrenete mašinskom učenju. Mašinsko učenje je tehnologija koja će omogućiti razvoj mašina nove generacije, povezujući različite kapacitete mašina u jedinstvenu upotrebu.
Građevinske mašine su izuzetno pogodne za digitalizaciju. Problem digitalizacije građevinskih mašina ogleda se u tome da različite probleme, informacije i mašine povežemo u jednu celinu. Deo rešenja je upravo u inteoperabilnom načinu prenošenja podataka. Ali, mašina mora da “razume” kako se informacije prenose i za šta se koriste u konkretnoj aplikaciji.
Naravno, uvek treba imati distancu između onoga što je vizija i praktična upotreba. Već danas postoje projekcije za narednih 20, 50 ili 100 godina. Važno je gledati šta mašine mogu danas da urade.
Tehnologija kao rešenje
Tehnologija kao sredstvo i metod unapređenja rada mora da premosti trenutne nedostatke u operacijama. Da bi određena tehnologija opstala, neophodno je da vidimo kako se uklapa u uslove rada Covid i post-Covid sveta.
Trenutno, ne postoji tačna projekcija kada će Covid era biti gotova. U ovom momentu, zahtevi rada su umanjen ljudski kapital, sporiji transport mašina i resursa, kao i ograničenja prilikom rada. Iako se donose zakoni koji treba da olakšaju radove pod ovim okolnostima, na njih se ne treba previše oslanjati.
Aplikacije i tehnologije budućnosti moraju da reše probleme koji se tiču ljudi, transporta i komunikacije na svim relacijama. Ukoliko to mogu, mogu i da nađu svoje mesto u svetu budućnosti čijeg smo nastajanja svedoci.
Novi materijali
Jedan takav primer je rad profesorke Gabrele Madero koja je napravila K-briq. Profesorica sa Heriot-Wat univerziteta koristi đubre i otpad da pravi građevinske materijale. U prethodnom izdanju novosti iz industrije prošlog meseca pisali smo baš o novim materijalima koji će olakšati rad i rešiti probleme nabavljanja materijala i njihovog transporta.
Ukoliko se ovakva rešenja omasove, svako gradilište će moći da reciklira otpad i nastavi da gradi sa smanjenim troškovima. Cilj će biti da se rad što više centralizuje i učini autonomnijim. Najbolje bi bilo da se sav rad i organizovanje rada i materijala svede na jednu tačku gde se nećete oslanjati na druge.
Zato se insistira na novim materijala, 3D štampanju, i sličnim tehnikama. Ipak, sve ove prednosti ne stvaraju sigurnost u to da će gradilište ostvariti pozitivan performans.
Problemi organizacije
Tehnologija je fascinantna, ali građevina još uvek zahteva ljudsku ruku. Neophodno je imati sve profile radnika koji će omogućiti da radovi teku neometano.
Očekuje se da u narednih godinu dana doći do oslobođenja gradilišta. Time, previđa se mnogo veći problem. Nije to više stvar toga da li će biti radnika, već da li su prisutni radnici odgovarajući profili za tip rada koji vama treba.
Tu počinju novi problemi u organizaciji rada.
Zapošljavanje
Predsednik Džo Bajden predlaže nove zakone da unapredi proces zapošljavanja građevinskih radnika. Od početka pandemije, više od 600.000 američkih građevinaca je ostalo bez posla.
Kako je pandemija diktirala potpuni prekid radova i smanjenje kapaciteta, jako je teško vratiti građevince na posao. Osnova građevinskih radova su radnici sa višedecenijskim iskustvom i praksom.
Zapošljavanje mlađih radnika ne mora nužno biti isplativo. Cilj nije samo da se radnik zaposli, već i da se zadrži i doprinesu radu firme. Zato, treba naći nov način da se proberu radnici i poveća šansa da ostanu da rade na duže vremenske rokove.
Ipak, negde ne treba biti previše dramatičan. Olakšavajuća okolnost u svemu ovome je što će i građevine menjati u skladu sa većom interakcijom ljudi i mašina.
Slučaj Burger Kinga
Burger King predvodi revoluciju u građevini i ugostiteljstvu sa prvim mobilnim bezkontaktnim restoranima. Za sada se planira nekoliko ovakvih restorana u Americi.
Cilj ovih restorana je da se kompletno uskladi sa potrebama Covid ere. Treba smanjiti broj zaposlenih, brže postaviti restoran, umanjiti utrošak resursa, i sačuvati potrošača. Cilja se na to da će potrošači moći da obave gotovo sve sami, sem naravno, spremanja hrane.
Ipak, neće imati prevelikog komuniciranja sa zaposlenima. Ovakav vid gradnje predstavlja sve što Covid era zahteva od poslovođa. Brza i centralizovana gradnja koja će uključivati različite specijaliste i modularnu gradnju da se osposobi i pokrene ugostiteljski objekat.
Čitava filozofija novog sveta izražena je u Burgeru. To je svet u kome ćemo morati da se priviknemo da živimo.
Tehnologije u praksi
Svakako, to treba dočekati sa entuzijazmom. Iako sve ove ideje i naslovi mogu zvučati pomalo zastrašujuće, postoji i svetla strana inovacije.
Ona se ogleda u privikavanju na rad sa električnom energijom, kao i na rad sa robotima. U oba slučaja, mašine nove generacije su već tu i donose brojne mogućnosti za optimizaciju rada.
Hadrian robot
Robot Hadrian je postigao novi rekord posloživši 200 cigala za sat vremena! Predstavlja treću verziju Hadrian serije robota koja postiže do 300% bolji performans nego prethodni roboti.
Stvar nije samo u brzini već i u održivosti rada. Ovoj verziji Hadrian robota ne treba bitnija spoljašnja pomoć od strane ljudi. Jednom kada se postave osnovni parametri rada, mašina može sama da obavlja čitav posao.
Iako je ova verzija mašine prilično napredna, može se očekivati dalje unapređenje i u sledećim verzijama. Naravno, za trenutne potrebe rada, ovaj performans je više nego zadovoljavajući.
Život na struju
Volvo je testirao prvu generaciju mašina na radilištima van mreže. Cilj je bio da se proveri kako rade mašine koje nemaju potporu od strane povezane strujne mreže.
Koriste baterije i solarne panele za održivi rad. Namena bi im bila rad u nepristupačnim uslovima i oplemenjene istih za dalje radove. Zamisao je da se ovakve mašine koriste za obrade u uslovima kada još ne postoji sistem koji bi podržavao čitavo gradilište.
U uslovima slabe pristupačnosti, ove mašine bi mogle smanjiti cene rada i značajno ubrzati radove.
Atlas Copco novine
I u Atlas Copco korporaciji se ne miruje. Dve glavne vesti za poslednji mesec su akvizicije proizvođača i prodavaca vakuumskih sistema.
Jedna akvizicija se desila u Severnoj Karolini, a druga akvizicija se dovršava u Nemačkoj. Cilj ovakvih akvizicija je povećavanje proizvodnih i tehnoloških kapaciteta. Poslednjih godinu dana ovakvi potezi su regularna pojava u Atlas Copco-u.
Kako korporacija ima prodajne tačke širom sveta, neophodno je imati organizovane tačke proizvodnje i prodaje širom sveta. Prednost, svakako, imaju poslovnice sa već razvijenim centrima za proizvodnju relevantnih mašina i tehnologija.
Epiroc novine
Epiroc je bio na sličnom zadatku u proteklom periodu. I ova korporacija je dovršila dve akvizicije u proteklih mesec dana. Cilj je bio da se prodube kapaciteti radova u rudnicima i rudarstvu.
Jedna akvizicija se desila u Australiji, a druga akvizicija se desila u Kanadi. U oba slučaja, preuzete kompanije prave ili koriste napredna rešenja za geolokacijska i slična unapređenja rada u rudarstvu.
Sa ovim tehnologijama, kao i baterijama o kojima smo pisali u prošlom izdanju, formira se novi i sigurniji način rada u rudnicima. Sa potrebama iskopavanja plemenitih i drugih metala, neophodno je sigurnije i duže raditi u oknima.
Svakako, ako je verovati trenutnim potezima, rudarstvo će postati vodeći portfolio i cilj rada ove korporacije.
Spremite se za rad nove generacije
Ostaje samo da susretnemo budućnost. Možda se sve ove inovacije dočekuju sa previše radosti. Ali, ovo su prvi koraci nove generacije mašina kojima mi svedočimo.
Ko zna, verovatno će kroz dve ili tri decenije sve te mašine biti zastarele. Ipak, postoji neverovatna doza romanse uključena uz ove pionirske poduhvate.
Radujmo im se, jer smo deo generacije koji gleda kako nastaje nova istorija mašinstva. Malo šta se može meriti sa tim vidom zadovoljstva.
