Do sada smo pominjali interoperabilnost kao karakteristiku građevinskih mašina. Međutim, ovaj fenomen treba pogledati u širem kontekstu građevinarstva uopšte. Iako se, prvenstveno, odnosi samo na komunikaciju i razmenu podataka među mašinama, ovaj koncept ima i širi kontekst.
Kao koncept, interoperabilnost uključuje različite sisteme koji rade zajedno, ali prevazilaze nešto što bi nazvali integracijom. Cilj ovog koncepta nije kakvo sklapanje različitih sistema u jedan.
Naprotiv, njegov cilj je da od početka rada imate mogućnost da različiti manji sistemi saobraćaju bez smetnji. I da saobraćaju tako kao da su deo jednog sistema.
Koncept Interoperabilnosti
Možda bi bilo prepotentno reći da je koncept interoperabilnosti postojao od kada je ljudskog rada. Ali ono što jeste činjenica, jeste da je ljudski rad uvek težio automatizaciji i optimizaciji na određen način.
Civilizacijski napredak čoveka se ogleda u sposobnosti organizacije društva i rada. Što su poduhvati čovečanstva bili veći, to je potreba za sistematičnijom organizacijom i sistemom rada rasla.
Tako, danas imamo različite koncepte po kojima ljudi mogu raditi, ali je nastanak tih ideja zahtevao praktičan progres. Interoperabilnost je tako i stara i nova ideja. Predstavlja iskonsku težnju čoveka ka višem stepenu organizacije. Ali, do sada nije postojala mogućnost da se takav koncept ostvari.
On uključuje spoj organizacionih, legalnih, i tehnoloških napora koji će raditi bez odlaganja. Ali, i radiće tako da će biti u potpunosti uključeni jedni u druge. Pritom, treba i zapaziti da je za istinsku interoperabilnost neophodno razviti sve ove sisteme, i tek ih onda pustiti u rad.
Da bi to bilo moguće, neophodno je da takav vid organizacije postane novi način mišljenja o organizaciji ljudskog rada.
Interoperabilnost kao osnova ljudskog rada budućnosti
Organizacija ljudskog rada do ovog veka je imala nekoliko značajnih karakteristika. Prvo, ljudski rad je bio doslovno rad ljudi. Postojale su mašine, ali su one bile sekundarne i podređene su ljudskog upravljanju. Drugo, postojao je slobodan protok svih resursa pa tako i ljudi. Treće, digitalizacija je postojala tek kao mogućnost.
Sve se to promenilo sa ovim vekom. Danas, mašine dobijaju sve značajniju ulogu u radu sa ljudima. U COVID svetu više nema slobodne razmene ljudi i resursa. I ljudi su daleko podređeniji potrebama digitalizacije kao osnovnog tehničkog i operativnog elementa rada.
Ili, to možemo i ovako reći. Ono što je obeležje duha ovog vremena jeste da je rad lokalizovan. Vi morate da obezbedite sve pre početka rada, nađete ljude i obezbedite mašine. Ali, ono što je najvažnije jeste da je za optimalan rad neophodna upotreba parametara praćenja i upravljanja koje donose sistemi digitalizacije.
Nećete pogrešiti ako kažete je danas neophodno uklopiti različite ljudske i tehnološke faktore da biste imali jasan okvir za rad.
Interoperabilnost kao sistem
Dakle, vama je neophodno da uključite sve te stvari koje su vam neophodne za rad i koje ćete koristite u jednom sistemu. Ali, da to uradite na način da izbegnete da su to različiti elementi koje uključujete odjednom, zajedno.
Postoje različiti sinonimi da se opišu ovakva stanja, ali oni često nisu odgovarajuća. Recimo, inteoperabilnost nije integracija ili neki drugi vid uključenje više sistema odjednom. Čitava ideja interoperabilnost jeste da ne morate da integrišete ništa već da imate različite operacije i tehnologije koje saobraćaju bez obzira na razlike.
Da shvatite interoperabilnost bolje, probajte da zamislite jednu kompaniju. Eto baš kao CP-Srb Pneumatic, samo nekih 20 godina u budućnosti. Recimo, u našem poslovanju je neophodno uskladiti različite departmane od prodaje do servisa.
Ukoliko želimo da kupimo i prodamo neku mašinu, danas imamo niz procesa koji zahtevaju vreme. Naravno, mi se nadamo da ćemo to optimizovati, i to baš kroz interoperabilnost. Recimo, da smo 20 godina u budućnosti, kada novi kompresor stigne kod nas, on automatski prolazi sertifikaciju. Dok se to vrši, odlazi na kontrolu kvaliteta, testiranje, pripremu prema specifikacijama kupca, i potom se prodaje.
Interoperabilnost se u ovome ogleda u procesu gotovo "kao na traci", gde se sve ove stvari rade zajedno za bolji efekat. Kao teorijski koncept, glavni nedostatak pri razumevanju ovoga jeste kako se ljudski rad, a kako tehnologija uklapaju u njega.
Interoperabilnost i ljudski rad
Kada se govori o novim trendovima u građevinarstvu, najteže je opisati kako će izgledati ljudski rad na gradilištu budućnosti. Jer, najlegitimnije pitanje za sumnju u bilo koji koncept koji smo opisivali do sada jeste - Koliko je on smislen i isplativ zapravo?
Čitava ideja optimizacije gradilišta je u tome da se ljudski rad oslobodi. Ako nas je doba COVID-a išta naučilo to je da ljudi moraju da nauče da rade sa manjkom dobara, mašinerije i drugih ljudi.
U toj situaciji, ljudi moraju da nađu način da dovršavaju projekte i postižu zacrtane ciljeve. Kako je to sada otežana okolnost, neophodno je podići efikasnost rada kroz nove načine organizacije i upotrebe tehnologije.
Inteoperabilnost, tu, dobija potpuno novu dimenziju, budući da optimizuje celinu ljudskog rada, i to kako se odnosimo prema gradilištu. Pre COVID ere bilo je moguće dovesti bilo koji broj ljudi i lako menjati radnu snagu. Ali to više nije slučaj.
Sada morate da mislite nekoliko koraka unapred i sve što ne zahteva aktivan rad, ili automatizovati ili prevesti u rad mašina. Zato je za interoperabilnost neophodna tehnologija.
Interoperabilnosti i tehnologija
Tehnologija nije samo vazdušni kompresor ili hidraulična bušilica. Zapravo, tehnologija je skup mašina, operativne tehnike, ali i načina rada i odnošenja prema radu u praksi. Zato, svako može da proizvede kompresor. Ali samo Atlas Copco pravi VSD kompresore koji vam omogućavaju da podešavate brzinu rada motora, pritisak i dotok vazduha da ispratite sve aplikacije u vašem postrojenju.
U tom smislu, tehnologija je neophodna da uskladi sve ove potrebe i unapredi ljudski rad. Građevinske firme mogu značajno da napreduju ukoliko koriste aplikacije za vođenje projekata, ali i aplikacije za knjigovodstvo i administrativne zadatke.
Naravno, ključna stvar je u praćenju rada mašina u realnom vremenu, izveštavanju o performansu mašina, i upravljanju mašinama. U budućnosti kako mašine budu napredovale, sve će se više insistirati na tome da možete sva podešavanja da vršite sa mobilnog uređaja.
Prema tome, neophodan je razvoj i rad na mašinama koja nesmetano mogu da dele i koriste podatke. Danas smo već prevazišli prototip ovog organizacionog modela, i radimo da unapredimo sve njegove performanse.
Spremite se za organizaciju rada budućnosti
Interoperabilnost je već tu. Pitanje je samo kako to primeniti na nivou konkretnog poslovanja. U svakom slučaju, ovladavanje ovakvim sistemima postaće ključno za prosperitet gradilišta u budućnosti.
Postarajte se da ste u koraku sa promenama. Istražite naš portfolio mašina i unapredite vaše operacije danas.
