BigData problemi u razvoju IoT aplikacija za građevinsku industriju

Do sada smo pisali o IoT aplikacijama u građevinskoj industriji. Pokušali smo da pokrijemo različite oblasti ove priče, ali ono o čemu je teško pisati je razvoj samih aplikacija. I oni se tiču primene BigData tehnologija u konkretnim industrijskim aplikacijama.

Pored tehničkog dela razvoja, pitanje svih pitanja je kako postaviti razvoj i ka čemu ga usmeriti. Teorijskih pristupa je mnogo, ali nijedan proizvođač još ne poseduje definitivni nacrt kako sastavite mašine za stvarne aplikacije.

Doduše, na svojstven način je ovo nešto lepo i posebno. Trenutno posmatramo rođenje tehnologije koja će zauvek promeniti naš rad, a tako i naše živote.

Problem vizionarstva

U ovom trenutku je najteže postaviti osnovne parametre rada. Iako se ovo čini previše očiglednim, to je daleko teže imati nego ideju za samu mašinu. Jer nije najveći problem u tome šta će da bude krajnji proizvod koliko kako utabati put do razvoja tog proizvoda.

U ovom trenutku, to nije moguće zamisliti sa IoT mašinama u građevinskoj industriji. Prototipi postoje i koriste se, ali nijedan od tih prototipa nije definitivni model razvoja IoT mašina.

Pogledajmo VSD kompresore o kojima smo pisali dosta do sada. Iako su ovo izuzetne mašine, one su daleko od modela po kome treba razviti čitav portfolio mašina. Naprotiv, oni su pravljeni kao mašine za sebe da bi mogli da rade u ograničenom radnom okruženju.

Razlog tome je što svaki razvojni tim razvija svoj portfolio mašina i ne postoji unificirani i jedinstven pristup razvoju. Zato, mašine ne mogu da ispune ono što je među ciljevima IoT aplikacija, a to je mogućnost rada u svim uslovima.

Čitanje, tumačenje i uređivanje podataka

Hajde da se vratimo korak unazad. Napomenuli smo više puta da je problem u razvoju, ali nismo definisali šta je razvoj u ovom slučaju. Ovde, razvoj se odnosi na razmišljanja i metodologije koje bi koristili da proizvodemo tehnologiju koja će biti prototip i standard za razvoj ostalih mašina. Ili prostije, još uvek ne možemo da skiciramo ili zamislimo kako bi ova mašina trebala da radi.

Trenutno, svaka građevinska mašina koristi drugačije tehnološke stekove (u ovom slučaju programske jezike) za razvoj operativnih sistema. Odatle, svaki tim ima svoje programe i načine upotrebe istih.

Čak i kada biste imali pet kompresora od pet različitih proizvođača koji svi treba da obave isti zadatak ne bismo mogli da ih povežemo. Prema tome, treba napraviti iskorak u pravljenju interoperabilnih platformi koje će omogućiti da ove mašine mogu da rade zajedno bez obzira na proizvođača.

Ali, da ne bude zabune, stvari ne treba toliko pojednostaviti. Problem je u arhiktekturi podataka koja se postavlja i podešava tokom inicijalne izrade mašine. Jer nisu sve mašine napravljene da skladište i obrađuju istu količinu podataka i na isti način.

Da to produbimo, treba napomenuti da se ta arhitektura odnosi na to kako mašina prikuplja, sortira i koristi podatke. Odatle zavisi čitava aplikacija, ali i način rada mašine.

Kada jedan proizvođač pravi mašine, on može da izabere kakva će biti ova arhitektura za mašine koje mogu da se povežu. Ali, to ih čini preterano inkluzivnim i onemogućuje spajanje različitih mašina. A tako, sprečava i nastajanje interoperabilnih platformi. 

Interoperabilne platforme

Interoperabilna platforma je konačni cilj razvoja. Inteoperabilna platforma podrazumeva da postoji podrška u vidu programskih jezika, programa i komuniciranja mašina preko istih. Da bismo razumeli taj koncept, najbolje je da zamislimo da je to kao da postoji posebni internet koji radi među mašinama (mada ovo uzimamo u najširem smislu).

Trenutno je u razvoju nekoliko takvih platformi. Međutim, nijedna ne može da odgovori na ovoliko kompleksan zadatak.

Ovde dolazimo do problema koji se više i ne tiče toliko tehnologija, koliko prestiža. Nijedan veliki proizvođač ne želi zaista da radi sa drugima da bi proizveo tehnologiju od industrijskog značaja. Njegov krajnji cilj je u tome da ima monopol nad tehnologijom i da drugi moraju da tehnologiju najme i kupuju od njega za razvoj sopstvenih mašina.

Svaki proizvođač je u trci da razvije tehnologiju po cenu nemogućnosti saobraćanja mašina sa drugim mašinama. I to je situacija u kojoj se trenutno nalazimo. Želja za monopolom i posedovanjem kompetetivne prednosti onemogućila je upravo razvoj tih istih prednostima kojima se teži.

Pogled u budućnost 

BigData probleme u građevinskoj industriji, same po sebi, nije nemoguće rešiti. Ali u ovom trenutku je previše prepreka da se to ostvari.

Zato, treba posmatrati kako se sada mašine razvijaju i šta se sa njima može sada uraditi. Nažalost, moraćemo da sačekamo pre nego što budemo u stanju da mašine koristimo slobodno u pravim IoT aplikacijama.

Ipak, tržište, kako to često i bude slučaj, će uraditi svoje. S ozbirom na ekonomsku krizu u svetu i to kako danas izgleda tržište građevinskih mašina, dolazi prirodna potreba za mešanjem mašina različitih proizvođača.

Ukoliko se ispostavi da industrija 4.0. zaista dostigne taj nivo primene, onda će to kao rezultat imati naglu potrebu za razvitkom IoT aplikacija. Tada, postaće imperativ da moramo da imamo mašine koje možemo da uparimo i koristimo zajedno bez obzira na to od koga su proizvođača.

Od tog momenta, imaćemo istinsku operabilnost mašina. Jedina nesreća je da ova prirodna evolucija gradilišta neće doći iz prosvećene potrebe za poboljšanje sveta, već za smanjenje cena rada.

Rešavanje problema

Na kraju svega, ipak stojimo na kapijama tehnološke revolucije. Trebaće godine pre nego što usvojimo prototipe i krenemo sa ozbiljnijim radovima. Do tada, ostanimo u poslednjim danima starog rada mašina i krenimo u korak sa budućnošću koja dolazi.

POZOVITE NAS NA +381 (11) 3161 885 ILI NAM PIŠITE NA OFFICE@CP-SRB.COM.